Zasticeni gmizavci

Rezervatu je ustanovljeno ukupno 27 vrsta vodozemaca i gmizavaca, tačnije 23 vodozemca i 4 gmizavca koji su zakonom zaštićeni kao prirodne retkosti. Područje pruža optimalne uslove za opstanak kako terestičnih tako i vrsta vezanih za vodenu površinu. Zasavica je stanište za dva endema Balkanskog poluostrva i to:

Slika 30. Podunavski mrmoljak (Triturus dobrogicus) Živi u mešovitim i listopadnim šumama, gajevima, plavnim livadama i močvarama, obalama reka koja su obrasla gustom vegetacijom. Migracija prema mestima za razmnožavanje počinje od sredine februara do aprila, ponekad i u toku jeseni. Odrasle jedinke ostaju dugo u vodi, cak i do 6 meseci, ponekad izlaze iz vode pre prvog mraza.

Slika 31. Livadski gušter (Lacerta agilis bosnica) Livadski gušter koji se može naći u Zasavici je istočna podvrsta livadskog guštera. Dužine su oko 9 cm, boja tela im je promenljiva, mužjaci su zelenkasti a ženke sive ili smeđe. Nastanjuju polja, livade, proređene šume ravnica, vrtove…Ugrožava ih gubitak staništa, urbanizacija, izmena površine na poljoprivredna zemljišta, turizam i neodgovarajuće upravljanje ekosistemima.

Zasticene ptice

• Jarebica kamenjarka – ( Alectoris graeca ) – može da se sretne uglavnom u brdovitim područjima. Rodom spada u porodicu fazana, a zbog karakteristične crne šare oko vrata je još nazivaju jarebica grivarka. Hrani se biljkama i insektima. Uglavnom se drže u manjim jatima i ne spada u ptice selice. Postoji nekoliko podvrsta, ali su sve veoma slične.

• 

  Jarebica kamenjarka – Alectoris graeca

• Leštarka – ( Bonasa bonasia ) – kod nas se nalazi pod zaštitom jer joj se broj smanjuje, ali ona nije globalno ugrožena. To je zahvaljujući pre svega jer naseljava ogroma prostranstva u Rusiji gde je čovek ne ugrožava. Smeđe je boje sa tamnijim mrljama. Ishrana sa svodi na bilje, a može se naći u brdskim krajevima koji su bogati rastinjem.

• 

  Leštarka – Bonasa bonasia

• Veliki tetreb – ( Tetrao urogallus ) – naseljava guste šume koje se nalaze pri vrhovima brda. u Evropi ima ukupno 11 podvrsta velikog tetreba. Hrani se travama i bobicama kad sazore, a u toku zime se penje na grane drveća gde se hrani iglicama zimzelenog bilja. Odrasli su tetrebi veoma teritorijalni i ljubomorno brane svoju teritoriju koja može da bude površine i do 60 hektara.

• 

  Veliki tetreb – Tetrao urogallus

• Divlja patka šiljkan – ( Anas acuta ) – mužjaci imaju veoma upadljive boje, dok su ženke smeđe boje sa tamnijim mrljama. Ptice su selice i mogu da pređu veoma velike razdaljine između svojih staništa na severu i staništa na jugu.

  

  Divlja patka šiljkan – Anas acuta

• Divlja patka kašikara – ( Anas clypeata ) – ovu je patku teško pomešati sa drugim vrstama zbog njenog specifičnog kljuna. Kao i kod ostalih pataka uglavnom, mužjak ima veoma upadljive boje, glava je obojena zelenom bojom dok su ženke sivkaste boje sa tamnijim smeđim površinama u obliku fleka. Raspon krila im bude oko 57cm, a težina je 600g. Kod nas se mogu videti uglavnom u toku zime.

• 

  Divlja patka kašikara – Anas clypeata

• Divlja patka čegrutuša – ( Anas strepera ) – raspon krila kod ovih pataka je od 80cm do 90cm, a težina je oko 900 grama. Mužjak ima malo diskretnije boje od ostalih muških pataka, ali je ženka ipak obojena značajnije siromašnije od mužjaka, smeđe je boje sa tamnijim flekama. Uglavnom se zadržava na močvarnim područjima, sa dosta potopljenih travnatih površina. Kad polaže jaja, gnezda pravi dosta dalje od vode na suvoj zemlji.

  

  Divlja patka čegrutuša – Anas strepera

• Divlja guska – ( Anser anser ) – je velika guska od koje potiču pripitomljene guske u Evropi i Severnoj Americi. Prosečna težina je 3,5kg, a raspon krila je u proseku 160cm. mada je zaštićena vrsta na domaćim sajtovima se može naći dosta recepata sa njenim mesom, a na pojdinim lovačkim forumima se piše o savetima za njen lov. Postoji više podvrsta ove guske.

• 

  Divlja guska – Anser anser

• Mala lisasta guska – ( Anser erytrophus ) – raspon  krila kod ove male guske je oko 130cm, što je na proseku raspona krila kod pataka. Hrana joj je uglavnom trava, šaš i semenke žitarica. Ženka u poseku snese 4 jajeta. zadržava se na močvarnim otvorenim terenima koji su uglavnom pokriveni travom.

• 

  Mala lisasta guska – Anser erytrophus

• Divlja patka ćubasta – ( Aythya fuligula ) – ženka je smeđe neupadljive boje, dok su kod mužjaka stomak beo a glava, krila, grudi i leđa crne boje. Mužjak na glavi ima ćubu koja je uglavnom polegnuta. Zadržava se na barama koje imaju dosta vodenog bilja i čije su obale obrasle gustom vegetacijom. Ishrana je uglavnom životinjskog porekla, a manje se u njoj nalaze biljke.

• 

  Divlja patka ćubasta – Aythya fuligula

• Barska šljuka bekasina – ( Gallinago gallinago ) – rspon krila je 45cm, a težina je prosečno oko 100g (pred migraciju može preći i 150g). Boja je svetlije smeđa a pri vrhu tela su prošarani sa tamnijim ili svetlijim prugama. Postoiji više podvrsta  koje se razlikuju uglavnom prema rasporedu boja na sebi.

• 

  Barska šljuka bekasina – Gallinago gallinago

Ovo je bio kratak pogled na zaštićene vrste divljači u Srbiji, potrudili smo se da postavimo i sliku uz opise.

Zasticene divlje zivotinje

• Mrki medved – ( Ursus arctos ) je svaštojed koji nastanjuje Evropu, Aziju i Severnu Ameriku. Kako su mu za razvoj potrebne velike površine po kojima bi se slobodno kretao, u Evropije je praktično postao ugrožena životinja. Može da naraste do 300 kilograma, mada su uobičajni primerci težine oko 150 kilograma.

• 

  Mrki medved Ursus arctos

• Ris – ( Lynx lynx ) – poznatiji kao euroaziski ris je naveča mačka u Evropi. Prosečna težina bi se kretala između 20 i 25 kilograma u zavisnosti da li je u pitanju ženka ili mužjak. Hrani se u sumrak ili noću, a plen lovi tako što mu se prikrada i zatim ga progoni najviše do 20 metara ili tako što čeka u zasedi. Hrana su za risa manji sisari i ptice.
• 

• Vidra – ( Lutra lutra ) – je noćna životinja koja se hrani u plićim vodama. Hrana su joj uglavnom ribe, ali će pojesti i raka, veće vodene bube, žabe, ali i ptiće ili manje sisare koje uspe uhvatiti. Mogu narasti u dužinu preko jednog metra, od čega dobar deo otpada na rep, a pod vodom se mogu zadržati i dva minuta.

• 

  Vidra – Lutra lutra

• Hermelin – ( Mustela erminea ) – Leti bude smeđe boje,a stomak i vrat bele boje. Zimi hermelin bude bele boje osim vrha repa koji ostaje crn. Nalazi se uglavnom po šumskim gustišima, a lovi uglavnom noću. Hrani se svime što može da savlada bubama, vodozemcima, pticama, sisarima, ptičijim jajima. Ukoliko ima dosta plena ubija više nego što može pojesti, a plen ostavlja za kasnije.

• 

  Hermelin – Mustela erminea

• Stepski tvor – ( Mustela eversmanii ) – živi u područjima centralne i istočne Evrope i centralne Azije. Neka prosečna dužina im je 45cm, atežina oko 2kilograma. Stepski tvorovi nemaju jasno definisane  granice svoje teritorije, a uprkos svojoj veličini za jedan dan može preći i do 18 kilometara. Sezona parenja zavisi od vremenskih uslova a ženka mlade nosi od 36-42 dana. Hrani se miševima, hrčcima, vevericama i drugim sitnim glodarima.

  

  Stepski tvor – Mustela eversmanii

• Dabar – ( Castor fiber ) – je uprkos zbijenoj građi odličan plivač i veoma se vešto snalazi u vodi. Može da ima dužino do jednog metra od čega na rep otpada 30cm. Uslovi za mesto gde će boraviti da ima dovoljno vodene površine sa dubljom vodom od 30cm i da ima dosta rastinja u okolini. Ukoliko je vodena površina previše plitka dabar će napraviti branu da bi osigurao veći vodostaj. Hrani se isključivo biljem.

  

  Dabar – Castor fiber

• Šareni tvor – ( Vormela peregusna ) – mali sisar koji naraste od 30cm do 35cm. Na glavi su boje crno bele, sa jasnim ušima, dok su leđa žute boje prošarane crnom. Prosečna težina im je malo iznad 500g. Hrane se glodarima, manjim sisarima i pticama. naseljavaju suvlja područja, kod nas se viđaju na peščarama uglavnom. Zabeleženo je 6 podvrsta šarenog tvora.

• 

  Šareni tvor – Vormela peregusna

 

—  Ptice Koje Su Zaštićene U Srbiji

• Jarebica kamenjarka – ( Alectoris graeca ) – može da se sretne uglavnom u brdovitim područjima. Rodom spada u porodicu fazana, a zbog karakteristične crne šare oko vrata je još nazivaju jarebica grivarka. Hrani se biljkama i insektima. Uglavnom se drže u manjim jatima i ne spada u ptice selice. Postoji nekoliko podvrsta, ali su sve veoma slične.

• 

  Jarebica kamenjarka – Alectoris graeca

• Leštarka – ( Bonasa bonasia ) – kod nas se nalazi pod zaštitom jer joj se broj smanjuje, ali ona nije globalno ugrožena. To je zahvaljujući pre svega jer naseljava ogroma prostranstva u Rusiji gde je čovek ne ugrožava. Smeđe je boje sa tamnijim mrljama. Ishrana sa svodi na bilje, a može se naći u brdskim krajevima koji su bogati rastinjem.

• 

  Leštarka – Bonasa bonasia

• Veliki tetreb – ( Tetrao urogallus ) – naseljava guste šume koje se nalaze pri vrhovima brda. u Evropi ima ukupno 11 podvrsta velikog tetreba. Hrani se travama i bobicama kad sazore, a u toku zime se penje na grane drveća gde se hrani iglicama zimzelenog bilja. Odrasli su tetrebi veoma teritorijalni i ljubomorno brane svoju teritoriju koja može da bude površine i do 60 hektara.
• 

Zasticena vrsta

 

Labudovi- Strogo zasticena vrsta Srbije)

Sve vrste Labudova koje žive u srbiji su strogo zaštićene životinjske vrste.

 

 

 

 

 

Lastin repak–Zasticena vrsta Srbije

 

Opšti opis: Lastin repak je naziv za leptire iz porodice Papilionidae. Ime su dobili po karakterističnim produžecima na zadnjim krilima koji se obično nalaze u nivou trećeg medijalnog nerva i liče na rep laste. Zadnja krila su odmaknuta od tela.Dužina tela odrasle jedinke iznosi oko 35 mm, dok raspon krila varira između 80 i 90 mm. Ženke su veće od mužijaka.

 

Vilin Konjic- Zasticena vrsta Srbije

Odrasle jedinke vilinskih konjica su dugačke oko 80 mm, dok im je raspon krila i do 110 mm. Larve su u proseku dugačke oko 50 mm. Imaju dva para prozirnih krila koja se prelivaju u svim duginim bojama. Tela su im dugačka i vretenasta, ponekad debljine igle, a boje i šare variraju od porodice do porodice. Od jasno plavih, preko crvenih i zelenih sa smeđim pegama do žutih. Noge su im duge i nazubljene, a oči složene, sastavljene iz više od 30.000 prostih očiju i ispunjavaju im celu glavu dajući im gotovo komičan izgled. Pomoću ovakvih očiju vid im ostaje jasan i u brzom letu, a glava je pokretna za gotovo 360 stepeni.

Recni rak-Zasticena vrsta Srbije

REČNI RAK Astacus astacus (Linnaeus 1758)– rečni (plemeniti) rak

Rečni rak je široko rasprotranjena vrsta, ali je u poslednjih 30 godina primetan pad u brojnosti populacije.

 

 

Cilj je saznati vise

Prevencija zastite

Zaštita životinja

Životinje su danas zaštićene nacionalnim zakonima mnogih zemalja i brojnim međunarodnim pravnim dokumentima.

I moral i pravo obavezuju čoveka da poštuje dobrobit životinja i bude human prema njima, a ubijanje i zlostavljanje životinja predstavlja krivično delo u velikom broju država, uključujući i Republiku Srbiju.

Internet sajt “Pravna zaštita životinja” sadrži propise, tekstove, analize slučajeva iz sudske prakse, komentare i linkove od značaja za zaštitu životinja u našoj zemlji i inostranstvu.

Nastao je iz želje da se što više ljudi informiše o dobrobiti životinja i da se zlostavljanje životinja prepozna i u skladu sa zakonom spreči i sankcioniše.

Sve životinje su jednake prema svojoj sposobnosti da osećaju bol, patnju, strah i stres.

Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji opstanak zavisi neposredno od njega.

Dužnost svakog građanina jeste da spreči i prijavi  sve oblike zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.

Obaveza svakog lica koje povredi životinju je da joj pruži prvu pomoć, kao i da obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica.

“Ljudi imaju obavezu nege i zaštite dobrobiti svih životinjskih vrsta čiji opstanak zavisi od njih.”

“Nijedna životinja ne sme biti bespotrebno ubijena ili podvrgnuta zlostavljanju od strane čoveka.”

“Zlostavljanje životinja mora se smatrati teškim zločinom i kao takvo mora naći mesto u zakonu o zaštiti životinja i mora podleći odgovarajućim sankcijama koje će sprečiti osobu da na isti način ponovo zlostavlja životinje”.

Član 2. Univerzalne deklaracije o dobrobiti životinja

“Divlje životinje imaju pravo da žive i da se slobodno razmnožavaju u svom prirodnom okruženju.”

“Dugotrajno lišenje slobode divljih životinja, lov i ribolov koji se sprovode u svrhu razonode, kao i bilo kakva upotreba divljih životinja za ostvarivanje ciljeva koji nisu od vitalnog znacaja u, suprotnosti su sa tim njihovim osnovnim pravom.”